Говор и језик

“ГОВОР И ЈЕЗИК СУ НАШЕ ОРУЂЕ И ОРУЖЈЕ”

...два дела једног целог, један из другог произилазе и један без другог не могу. Говор је језик у акцији...

Поремећаје језика и поремећаје говора класификујемо као посебне ентитете.

ИНФО:

Прва реч означава почетак семантичког развоја. Та прва реч јесте прво значење, прво срашћивање ознаке и означеног, прва исказана мисао, али и прва реченица. Најчешће, та прва реч, коју дете изговори, јесте “Мама”. Та реч је именица, која има властитост. То није било која жена, то је “моја” мама. Та прва реч “мама” има и значење реченице, јер дете интонацијом надокнађује недостајућу реч, у овом случају глагол. Онда се нижу: тата, баба, деда... а затим и њихова конкретна имена – још једна ознака за неког или нешто. У овом периоду усвајања матерњег језика, раној лингвалној фази, догађа се још једна чаролија: околина почиње да обасипа дете питањима: “Ко је то?”, и тако детету убацујемо у ухо и упитно-односне заменице, које су везане за падеже, односно којима објашњавамо односе у окружењу. Све ово је, на узрасту око прве године, почетак и морфолошког развоја.

Следеће што се јавља у развоју говора односно усвајању матерњег језика јесу заједничке именице односно “имена” предмета из непосредног окружења. Дете је радознало и вербално комуницира, што је околини сигнал за ново питање: “Шта је то?”.

Дете даље усваја именице везане за храну, затим за телесну шему – делове тела, затим именице везане за животиње – играчке.

Дете, током првих 18 месеци живота, може да усвоји око 100 таквих именица. Дете прво усваја именице и отпочиње са употребом глагола.

У периоду од 18-ог до 24-ог месеца, придеви остварују нагли пораст. Појава глагола проузрокује реакцију околине кроз питање: “Шта ради?”, а придеви извлаче питање: “Какав је?”. Затим следе прилози, па заменице, па предлози.

Са појавом глагола дефинише се осовина именица – глагол, односно осовина субјекат – предикат и сада можемо да тврдимо да дете има реченицу. Сада се од просте реченице иде ка пороширеној реченици: именица – глагол – именица тј. субјекат – предикат – објекат.

Даљи развој иде у усвајању односа кроз падешке синтагме и у овремењавању глагола, што значи да презент дете полако преводи у футурски презент, а затим и у перфекат, што, такође условљава и усвајање нових прилога, најпре за време, а касније и за место и начин, као и усвајање предлога.

Развој језика и говора више не може да се заустави. Годину дана од појаве прве речи, дете познаје значење око 1000 речи, а изговара око 250 речи, да би до шесте године живота разумело 13 000 речи, а баратало са 2 500 речи. А као одрасли, користимо око 4 000 речи, а чак 300 до 400 хиљада речи можемо да разумемо читањем.

Говор подразумева: фонацију, артикулацију и супрасегментну структуру (темпо, ритам, акцентуација,...). Језик подразумева: лексику, семантику, морфологију, граматику и синтаксу.

Вербална комуникација међу људима заснива се на говору и језику. Обзиром да говор и језик нису идентични појмови, и поремећаје говора и језика класификујемо као посебне ентитете. Дакле, постоје поремећаји говора и поремећаји језика.

У поремећаје говора спадају:

  1. lat.Dyslaliae:
    • омисије,
    • супституције,
    • дисторзије: интердентални сигматизам, латерални сигматизам, назални сигматизам, адентални сигматизам.
  2. Назализације:
    • lat. Rhinolalia apherta
    • lat. Rhinolalia clausa
  3. Муцање
  4. lat.Tachilaliae, Tachiphemiae i Bradilaliae
  5. lat.Dysarthriae

У поремећаје језика спадају:

  1. lat.Alaliae
  2. lat.Aphasiae
  3. lat.Dysphasiae